Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 2 Avgust, 2013 | read_nums (295)

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

     За глупост не треба пуно ријечи. У тек укључени телефон укуцам поруку - "Хеј гдје си? Шта има"?

    Гледам у екран и не знам има ли смисла да пошаљем такву поруку? Заправо, ономе коме желим да пошаљем поруку постављам питање, а ни себи не могу да дам одговор: зар заиста ништа паметније нисам у стању да смислим?

     Па онда, гдје ми је увод? А било би логично да почнем са поздравом, барем оним уобичајеним:
"Здраво"!
 
     Тек након тога долази оно стандардно и неизбјежно - "Шта има"?!

     Ех, увијек су присутне те дилеме...Али, кад нешто стигне онако право ниоткуд, онда то треба и да заврши са нигдје и никоме. Дакле, без јасне визије и концепције свака добра, па и она најплеменитија идеја ће пропасти. А племенито и људски је јавити се другоме и питати га барем за здравље, па тек онда,  гдје је и шта ради?

     А разлоге што се не јавља, па ваљда она или он знају. Или је можда све пало на мене и можда она или он чекају да  сам себе питам како сам или да им одмах кажем гдје сам и шта радим, а да њу или њега ништа и не питам!

     Али кад сам већ укуцао такву поруку и са таквим питањима, ма послаћу је, па макар на одговор чекао данима или га уопште и не добио? Ко зна шта ће бити? Послах поруку!

"Шта има"?!

«Prethodni   1 2
    My picture!

Kategorije

Arhiva