Slavko Jovičić -

Наставак бр. 5...

Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2009 | read_nums (321)
      Драган ВИКИЋ: ''Морам казати, јер и ја се не слажем са Дивјаковом констатацијом, са списковима које је Штаб територијалне одбране имао. Морам да кажем, а имам право да говорим у име полиције, да је полиција имала кад кренемо од Старог града, па до ових полицијских станица и већ формираних полицијских станица, који су у свакој опћини се налазиле најмање 3 до 4 полицијске станице, мислим да је било преко три до четири хиљаде дугих цијеви. Ми смо без одреда полиције којим сам ја заповједао, могу рећи да смо ми у марту, непосредно значи пред оне априлске догађаје, комплетно наоружање, резервног састава из Раковице (предратни централни магацин наоружања и полицијске опреме МУП-а БиХ, који су пред избијање рата опљачкали припадници муслиманских паравојних формација – оп.а) изнијели.

    То и те цјеви из Кртеља (главна база Специјалних јединица МУП-а БиХ – оп.а) пренијели у Дом полиције. И то могу наравно потврдити многи људи који су у Дому полиције долазили као добровољци, па и људи који су водили одређене групе људи, почев од Борка, па сад горе Бостарића, па не знам Фалетића. Ја знам и многе људе, те који су у то вријеме водили Салем Ченгић, Фахро, послије код Јуке био. (Јука Празина, предратни криминалац и оснивач 'Зелених беретки' – оп.а). Па код њих је био, не могу му се презимена тачно сјетити, зна Шутало Ивица колко смо дали његовом оцу горе и људима на Сокољу, па овамо према Вогошћи, па доле колко је цјеви дато у Нови град. Па Керим је ту, кад се у Добрињу улазило, а људи који су улазили из његове јединице, из Јукиних јединица, из наше јединице, сваки је на својим леђима по двије пушке унио, са борбеним комплетима противоклопним средствима да би се Добриња спасила. Значи, све и један човјек који је ушао у Добрињу носио је и за оне људе доле, а то мутевелија (муслимански вјероучитељ – оп.а) који је доле, у то вријеме у Добрињи био, могао нормално да потврди. Хоћу да кажем, било би мало, господин Дивјак, илузорно да би се Сарајево баш обранило са неких 1.600 цијеви и тако даље.

    Мислим, да смо јако пуно противоклопа унијели. Морам Керима исправити.  Нисмо ми једну осу имали, него смо 4 лансера у то вријеме имали, која  смо донијели, зоље и негдје око 26 ручних бацача са многим тим борбеним комплетима које су унесене, са транспортерима са којих смо скинули бестрзајне топове. А он зна, кад се радио Водовод на Мојмилу да су ти топови који су скинути са, боље речено препилани са транспортера - учествовали у чишћењу. Значи, горе овог дијела који је блокирао улазак у Добрињу, горе Мојмила. Морам и ово да кажем као полицајац, нормално да знам колико је ловачког оружја и то кад мислим на ловачко, не мислим само на оне ловачке пушке класичне који сачму користе, него ловачког наоружања карабина који су били далеко ефикаснији и бољи  и можда по пет пута скупљи од војних снајпера, које су наравно нама, наши људи који су се некада бавили политиком - донирали.

    Ја морам казат да смо од господина Бранка покојног Микулића, његов арсенал ловачког оружја добили ми. Морам казати од господина Драгана Биједића, његовог оца, да су пушке дате од фамилије, од фамилије Џемала Биједића. Морам казати о фамилији Поздерцима. Нек ми многи људи опросте. Јако је много  тог оружја донесено, које је било врхунског квалитета, што се тиче, које се могло користити у заштиту града, у борбене сврхе. А гдје је онолики број ловачког наоружања? Ја мислим да га је негдје преко 30.000, можда и више хиљада налазило на  просторима комплетног града. Кад узмемо на ове опћине које су биле под контролом, значи да кажем патриота, полиције, војне полиције, армије, ових структура, да је ту јако много тог наоружања било. И ја се, очито, не могу са господином Дивјаком сложити да су то ти спискови валидни, били ваљани. Да је то било у арсеналу  браниоца града Сарајева, мислим да Сарајево не би данас било оно што јесте''.

     Јован ДИВЈАК: ''Викићу опрости, али ја сам говорио о крају априла и 2. мају, а нисам говорио касније. Али, треба да знаш да је и касније, онда су они имали 243 снајпера, а ми читавог рата 25''.

     Драган ВИКИЋ: ''Ја сам много више снајпера им'о од 5. априла с' доласком. Ја знам да сам тебе разумио шта си говорио и ја говорим о 2. мају. Значи, о 2. мају и оно шта се налазило у арсеналу  бранитеља града Сарајева''.

     Водитељ Јасмина: ''Јако је битно да су браниоци имали тада оружје, да је град одбрањен. Ево још једног специјалца, Кемо Адемовић''.

     Кемо АДЕМОВИЋ: ''Да се не расправљамо. Ја ћу се вратити на оно Ваше питање - ко је командовао тог дана и ко је иначе командовао?  Чињеница је да је МУП у то вријеме, дакле  био можда увезан својим, прије свега тиме што је имао свој систем везе итд. Био увезан, да је постојала субординација. Наравно, ја могу говорити, ипак, само о Специјалној јединици и о субординацији специјалном и њеном поступању. Не могу говорити о комплетном МУП-у, а камоли да говорим о овим формацијама 'Патриотске лиге' и 'Зелених беретки'. Мада, морам признат', да смо ми имали јако добру сарадњу са свим, овим сегментима. Наиме, ми  смо направили следећу ствар. 

    Ми смо у Дому полиције направили један, тако смо га звали штаб, мада су горе  сједила, само два човјека су дежурала. Један човјек је био старјешина - официр из Специјалне јединице. Други је био испред ових формација 'Патриотске лиге', или 'Зелених беретки'. Њихов задатак био је да координирају и да не дозволе  да дође на терену до судара између дјелова наше јединице и тамо дијелова 'Зелених беретки', 'Патриотске лиге', итд., које су биле територијално распрострањени, покривале су комплетан простор, не само Сарајева, него и БиХ. Дакле, били су распрострањени. Доста смо то успјешно радили тих првих мјесеци, док касније у потпуности није профункционисало руковођење и командовање територијалном одбраном. Свакако, имали смо ми и одличну, могло би се рећи одличну комуникацију. Имали смо комуникацију са Штабом територијалне одбране из Сарајева, а и за цијелу БиХ.

    За Сарајево је био комадант рахметли Мустафа Хајрулаховић Талијан, а за цијелу БиХ је био Хасан Ефендић. Навест ћу један примјер те координације. Дакле ми, тј. Специјална јединица је ипак улазила у ове борбене активности кад су се радиле акције, улазила је на захтјев Штаба територијалне одбране, дакле и по њиховим плановима. И ову акцију коју је споменуо господин Викић претходно, дакле 'Претис', планирао је Штаб територијалне одбране. Ја јесам водио ту акцију у неком њеном другом дјелу, али комадант Штаба територијалне одбране Хасан Ефендић.  Господин је лично дошао на Кобиљу главу и изложио план и дао, издао задатак практично, наравно,  обзиром да су сегменти који су требали учествовати како је била замишњена акција, била је мало шире замишљена, нису у потпуности успјели. Онда смо ми, претежно припадници специјалне јединице, са још неким групицама од овог  Керима и ови из 'Патриотске лиге', дакле онда смо ми отишли и извршили тај задатак и покупили та средства. Дакле, било је петероструко мање људи од планираног броја.

    Али, ипак дакле, је била иницијатива од овог Штаба територијалне одбране. Дакле, ипак постојала је координација. Ми у јединици примали смо задатке од команданта на састанцима. Командант је одлазио тамо на састанаке, вјероватно, или сам одлазио ја, кад пошаље мене. Дакле, на састанке гдје се договарало о акцији и задатак који отпада на Специјалну јединицу шта ће да ради. Дакле, није се ипак до краја радило напамет. Мада, било је тог сударања на терену. Појаве се групе, вишка људи, мањак људи, итд. Међутим, услови у којима се све дешавало, све треба смјестит' у временски оквир дешавања. Дакле, није рат нешто што се нама дешавало сваки дан,  па да смо ми богами били апсолутно спремни. Било је хиљаду ту проблема. Фали ово, фали оно, фали оно итд. Међутим, било је добро расположење  грађана и грађани су нудили своју помоћ и у оружју, као што рече Драган. А нудили су свакако и стављали се на располагање, дакле прије свега, један велики број грађана ставио се на располагање Специјалној јединици.

    Специјална јединица поред овог начина рада излазила је на терен у мањим групама, на захтјев  полицијских станица, чак на захтјев грађана. Дакле, на захтјев грађана, пошто смо ми се, ипак, сматрали и осјећали полицајцима који треба да заштите живот људи. Ми смо излазили и на такве интервенције. Оно што смо, вјероватно, данас видјели да смо успјели да одржимо систем руковођења. Свакако, било је и код нас искакања. Било је и код нас искакања, било је самовоље и тако даље. Међутим, ми смо настојали да то елиминишемо, да то санкционишемо кроз институцију на састанцима итд. И било је варничења, било је свашта. Не може човјек приказати сад, било је све идеално, цвјетале су руже. Нису, али ето изнијели смо се са свим проблемима, функционисали смо. Сарајево и тог 2. маја и наредних мјесеци и читав рат, неко ко у  Сарајево је био 2,3,5. мјесеци, па је отиш`о. Неки су остали читав рат. Дакле, читав рат функционисало је, радило се, тражила се најбоља рјешења. Дакле, ми смо ипак били нападнути. Тражили смо најбоља рјешења''.

     Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Колегице Јасна молим Вас, господин Бацковић... навиру му сјећања... Само да не би нешто заборавио''?

     Заим БАЦКОВИЋ: ''Ако ми дозволите, у потпуно би се, прије свега, сложио са Драганом Викићем и са Кемом Адемовићем и са Керимом. Наиме, уважени генерале, морате нас разумјети да у оној фази нисмо имали пуно повјерења, обзиром на све што нам се дешавало''!?

     Јован ДИВЈАК (убацивање у разговор): ''Не знам да имаш сад''?….

     Заим БАЦКОВИЋ: ....''Мајке ти…… Ти то добро знаш да имам''….

     Јован ДИВЈАК: ''Па немој тако''….

     Заим БАЦКОВИЋ: ....''И цијело вријеме имам што се тебе лично тиче. Наиме, да не заборавимо Керим је ту, па и он може дати детаље. Хидрометеоролошки завод Босне и Херцеговине се ставио у функцију одбране БиХ и у току јануара, фебруара и марта мјесеца - практично са свих простора су изузете радио везе хидрометеоролошког завода и стављено је у функцију 'Патриотске лиге'. У самом Сарајеву распоређено је 24 радио станице, како се то каже широког опсега, ја се у то не разумијем, које су међусобно биле у потпуности повезане.  Први репетитор је постављен на брду код Краке  Бехудина. Кериме, како се оно брдо зове,…….  Не знам како тачно богами… Први репетитор  гдје смо били  у потпуности увезани и то је било урађено већ у фебруару '92. године. Друга ствар која значи око наоружања, ту је мој уважени колега Мушан Ковач. Он зна шта је било 1. маја  навече и  колико наоружања је однесено у Специјалну јединицу. А наоружање је изузето од оних који су спречавали  пролаз тадашњом улицом Ђуро Ђаковића. Наиме, разоружане Циглане. Па се надам да ћеш се Мушане укључити и рећи  колико је тад наоружања изнијето из станова''?

     Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Хоће господине Бацковићу… Слуша Вас Мушан''…

     Заим БАЦКОВИЋ: (наставља – оп.а)....''Аутоматског наоружања, снајперских пушака. Колко се ја сјећам Мушане, било је 10 зоља, ручни бацачи, брдо бомби. На другој страни је дио наоружања из  војних небодера преко пута стадиона Кошево, изузето и подјељено људима на простору Бреке. Значи, наоружања је у граду било страшно пуно. У наше руке оно је дошло тек након ових дјеловања, односно изузимања тог наоружања.  Тачно је Кериме ово -  2230 пушака је било подјељено прије рата, по имену и презимену људима, плус  наоружање МУП-а, плус наоружање - да не заборавимо то. Јусуф Пушина је  ту релевантна личност. То су камиони из Школског центра на Врацама који су успјели да се извуку. Значи, камиони наоружања!? Није један! Тада наоружање из Кртеља''.

             Водитељ Јасмина: (убацивање у разговор)…''Ево, ја се извињавам што вас прекидам, али наш један саговорник,  господин Хавдо Ебиб има неодложиви посао. Жури се, па да искористимо прилику да обавимо с њим разговор везано за 2. мај, а онда ћемо наставити. Имамо времена. До  16 сати наша емисија иде. Господине Хебиб, изволите''…

     Авдо ХЕБИБ: ''Ја би' се ипак желио вратити на ово  питање - ко је командовао овом акцијом, односно ситуацијом која се створила 2. маја? И прије 2. маја док није профункционирала наша ТО, у времену кад је БиХ и призната од стране Уједињених нација - једине организоване, легалне оружане снаге БиХ - био је активни и резервни састав полиције. Све игре, сва организација, сва одбрана у то вријеме до формирања Армије, ослањала се на организоване снаге Министарства унутрашњих послова, које су дјеловале организовано под командом на подручју цјеле БиХ. А на подручју града, у појединим опћинама је дјеловало по неколико полицијских станица. Све групе из 'Патриотске лиге', 'Зелених беретки' и осталих, наслањале су се и везале се организовано уз станице полицијске. Па је чак и група Јуке, рахметли Јуке Празине била везана на Специјалну јединицу, формално организационо била је везана и била је, на неки начин, под командом МУП-а. Према томе, о некаквом хаосу, о некаквом нереду - не може се говорити. То је било великим дјелом контролисано. Тачно је што је господин Адемовић рекао да је било негдје мало и некаквих сударања итд. Међутим, ми смо у великом дијелу држали контролу над цјелом ситуацијом дуго, дуго времена - све скоро до формирања Армије. И та сарадња, ја морам рећи да је функционирала на сасвим задововољавајућем нивоу, с обзиром на околности у којима се одвијала читава та ситуација.

    Према томе, о некаквом хаосу, о некаквоме, не знам, самовољноме, самоорганизованоме начину дјеловања - не може се у великој мјери говорити. Негдје је  помало било иступања, али смо ми држали великим дијелом контролу, ситуацију под контролом. Истина, у најделикатнијим ситуацијама наша Специјална јединица је имала и специјалне задатке. Међутим, нимало мање нису активно дјеловале све полицијске станице на простору, посебно града, али и шире и на простору БиХ. Према томе, не можемо сводити све само на једну јединицу специјалну, која је дала, зна се колики свој удио у свему овоме, која је била и оспособљена. Зато смо је и оспособљавали под специјалним увјетима прије рата да може да изврши најтеже специјалне задатке итд. Али нимало, нимало, не заостају остале јединице полиције и садејство грађана града Сарајева''.

             Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Господине Хебиб, извините. Ја бих Вас замолио да вас мало прекинемо овдје. Једну реплику на ово што сте Ви рекли има комадант Викић''….

     Драган ВИКИЋ: ''Па ево, моја реплика ће се у два правца односити. Једна је да Јукина јединица није била формално везана за нашу јединицу. Била је за министарство везана. Јел да би била везана организационо, онда сте, господине Хебибе, морали промјенити организациону шему, а знали сте  да у оно вријеме... Ја  немам ништа против Јуке Празине и  његовог овдје рада у рату. Он је  стварно, његови људи су стварно красни људи, им'о велики допринос. Имао је наравно, он и људи сумњиве прошлости, који су опет, имали некакве своје ствари које су се по насељима дешавале. Значи, та јединица се наслања на Р МУП. Међутим, могу казат` да је било одређених притисака и захтјева према мени као команданту да се та јединица веже. Ја сам кз'о, ја немам проблема са Јуком у комуникацији, извршавању одређених послова. Међутим, Јука је имао у свом саставу и људи који нису слушали. И другу ствар казао сам, ако желите то да урадите, онда морате да направите нову ратну организацију. Јер, наша ратна организација је негдје око 900 људи имала. А Јука је у то вријеме говорио да има пар хиљада. Значи, морало се све то 'Јово на ново'  истумбати и направити. Јел' је у нашој организацији био један комадант. то Кемо зна! А Јука је био комадант, тако да у једном одреду не могу бити два, ни три комаданта итд. Значи, то је што се тиче тих јединица. Па онда, могу вам  казати. Ови у Р МУП-у, тамо састав који је некада руководио то најбоље зна, ја вас само на то подсјећам. Другу ствар морам казат', слажем се господине Хебиб са тим да се на полицију штошта ослањало: да је полиција легалан састав био и да су резервни састави дигнут' и доста прије него што је рат у БиХ кренуо. Уствари, можда  и тада кад је кренуо, ако не би заборавили село Равно (село Равно, општина Требиње, простор на којем је 01. 10. 1991. године - почео рат у БиХ – оп.а). Али, не смијемо заборавити групе људи. Те групе су људи  постојале по свим рубним дјеловима града и оне су живиле и радиле. Морам вам казати и морам свима напоменути, Керим се тога сјећа. С једног састанка, ја мислим негдје почетак априла у Дому полиције. Ја сам иницијатор тог састанка. Био је на том састанку Керим, рахметли Талијан. Био је 'Шуми'. Био је 'Заги'' ту. Био сам ја. Био је Кемо. Био је Швракић (Емин Швракић, оснивач и командант 'Зелених беретки' у Старом Граду, Башчаршија – оп.а).

    И инститир`о сам. Знали смо  да постоје те групе. Постојале су и не можемо казати да су оне биле одмах укључене у Штаб територијалне одбране и тако даље. Оне су и прије тога постојале и нису се формирањем штаба и штабова трансформирале. И на том смо састанку битне ствари договорили. Имали смо јако много и људи. Било је наоружања. Било је средстава везе. Сви су радили на неким својим каналима. Нит' ко може коме у испомоћ доћи, нит' ко ским може комуницирати и тако даље. И непосредно послије тог састанка у нашем центру везе, доле у Р МУП-у су кристали мјењани и тако, да смо један мобилни систем веза послије тог састанка урадили. И тако да смо послије тога у сваком моменту могли једни другима притећи у помоћ, не само то, него смо могли комуницирати. Уосталом, могли смо из тог центра, могли смо и пратити дешавања која су, на терену која су била. Па према томе,  желим само то да нагласим  да је било то, господине Хебиб. Да смо ми одређене ствари те радили. Није све у то вријеме могло баш  тако се дешавати да иде све из једног центра. Вријеме је нас претицало, тако да смо ми у одређеном времену, много прије, него што би се тај центар и сјетио да се то уради. Ми смо те одређене послове урадили и на концу - ефикасно овај дио даљњег рата и водили''.

     Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ја имам једно питање за господина Хебиба, ако се слажете. Господине Хебиб, како је Републички МУП могао уопће да дјелује на патриотској линији кад су министар Делимустафић и његов замјеник Жепинић били у сурадњи са шефовима КОС-а, са генералима Васиљевићем и Тумановим''?

     Авдо ХЕБИБ: ''То је већ сложеније питање. Мислим да ову данашњу тему оно превазилази, да не би требали данас о томе да разговарамо. Могли би другу једну емисију. То је питање унутрашњега устројства МУП-а, односа тада и политичких и осталога.

    Што се тиче овога питања, ово што је Драган Викић  рек`о, ми се апсолутно ту не разилазимо. Само што Драган  себе види у овом свему помало ван ресора унутарњих послова. И Специјална јединица и све јединице полиције дјеловале су унутар МУП-а. Према томе, не можемо се разилазити, јер није било пуно слободних стријелаца унутар МУП-а. И оно све што се радило, координирало се у МУП-у. Тако да се ми ту не разилазимо. Ја нисам тврдио да је Јука Празина био наш у организационој шеми, али се поставио и понашао се. Али, ми смо имали извјеснога утицаја на контролу његовога понашања у граду што је сигурно допринијело да ти слободни  стријелци о којима Драган говори, за које знамо сви... је ли тако итд. Да смо их ипак могли држати једним добрим дијелом под контролом је ли и да су они извршавали оне задатке које су требали, поред осталога, је ли извршавати. Тако да ми ту не можемо се разилазити, с обзиром да је ресор МУП-а функционирао као јединствени систем тада. А  није било слободних јединица које су неовисно дјеловале''.


Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva