Slavko Jovičić -

Наставак бр. 7...

Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2009 | read_nums (313)
              Водитељ Азра СИПОВИЋ: ... ''Касније у току емисије, већ смо чули од наших храбрих  специјалаца да је све почело у бившем Дому ЈНА. Џевад Топић Топа једна од легднди Сарајева. Ви сте били тада у Дому ЈНА''.

     Џевад ТОПИЋ: ''Ја бих прво да поздравим слушаоце и своје уважене пријатеље, колеге. Ја бих само прво један мали увод. Ја бих рекао, ми смо, ја са својом групом сам био малтене самосталан. Значи, имао сам људе које сам имао на списку, са потребним оружјем. Прво сам се обратио Емину Швракићу, 'Зелене беретке'. Послије сам упознао 'Доктора', 'Талијана', 'Зенгу' и тако. Упознавао сам људе кроз те спискове.  Тад је била  као једна групица''.

             Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Како сте обезбиједили оружје''? …

     Џевад ТОПИЋ:…''Обезбјеђивали смо на ратишту. Значи, имали смо прво мале пушкице итд. Онда,  прије тога, било је, био је 'УНИС'. Па смо имали на Јеврејском гробљу  борбе, гдје смо заробили тада осу и девет пуњења и митраљез. Онда смо имали још пар тих акција прије 2. маја''.

     Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Јесте ли знали руковати тим оружјем?….Реците''!

     Џевад ТОПИЋ: ''Тада ми нисмо фактички  знали шта је оса, него смо ми то заробили и донијели у штаб и онда смо мислили, пошто су сви долазили  да узму ту осу од нас, ми нисмо знали. Онда је Џевад Раџен донио једну брошуру преко које смо научили да гађамо, односно Јеж Адем је научио и он је први и опалио 2. маја ту осу''.

     Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Срећом, брзо сте научили. Да се вратимо на овај бивши Дом ЈНА''.

     Џевад ТОПИЋ: ''Пошто смо тако сви били увезани, у Центар је дошао из Старог Града Сакиб Пушка и Фудо Абаџић гдје су, ја сам видио да се нешто дешава. Нисам знао шта? Онда су мени објаснили да хоће, да се из Дома ЈНА повуче војска. И они су  рекли могу и отићи, али само без оружја. И тако је у ствари то и почело. Асаф је отишао 'алах рахметиле' и он је био прва жртва тог дана, баш у  Дому 'Љиљана', је ли, садашњем дому 'Љиљана', Дому ЈНА. Послије тога, ја сам предпостављо да ће доћи помоћ Дому, јел ЈНА и онда смо стали ту код Позоришта пар комбија, да не би могли да прођу специјалци са транспортерима. У ствари, тако је и кренуо и 2. мај''.

     Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''То су Нишки специјалци''.

     Џевад ТОПИЋ: ''То су Нишки специјалци који су дошли испред Дома, испред Позоришта да би помогли Дому ЈНА. Многи говоре, планирало се, непланирало, било овако, а мислим, тада у то вријеме, па то имамо и снимке и све. Титовом су грађани нормално ходали, а ми смо вамо ратовали. Значи, вамо су људи се убијали, а вамо су људи нормално ходали. Ето, тако је то било. Да многи говоре било планирано, било овако, било онако? То је једноставно. Тако долази. Ту испред Позоришта  они нису могли да прођу транспортерима. Тако су стали. Један транспортер је отишао на Обалу који је ушао гдје је 'Металка', у пролаз, а трећи транспортер је отишао горе код данашње 'Естраде', гдје је погођен. Ја мислим, алах рахметиле да је Алија Радин, то погодио њега. Касније сам то чуо. Мислим, послије те акције се све препричавало и све се знало ко је шта урадио. Тада су ти специјалци ушли опет у 'Театар'. Из 'Театра' су отишли  у кино 'Ђуре Ђаковића'''…

     Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''То је два спрата испод нас. Ми смо сад у тој згради''…

     Џевад ТОПИЋ: ''Јесте. Ми као група смо дошли ту и ми смо се као са свих страна опколили и пуцали.  Значи, ми смо се борили цијели дан. Послије рањавани људи. Један Горан је рањен навечер, јер су они остали у тој згради. И они су цјелу ноћ били у тој згради. Тек сутра ујутру у 9,00 сати су они се предали. Зоран Чегар, пошто смо ја и он пријатељи, стварно дуго година, он је пролазио. Ја кажем Зоране има ли шта да истјерамо ове. Он је отишао по, како се зове загушљивце, тако да је стварно помого. Ево, чули сте њега шта је рек'о. И Шуман је баш то исто и поновио. Значи, то је било тако. Они су изашли, предали се. Ми смо се тада добро наоружали. Тад је био ухапшен пуковник Шупут, био је Рамбо, злогласни Рамбо који је у Хрватској имао преко 200 убистава. Ми нисмо знали, јер је он био обичан водник. Ми нисмо знали ко је он? Сви ти људи су послије, та војска је дата у размјену и ми смо добили друге људе''.

     Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Још само једно питање, молим Вас Топа. Ви сте дијете из Центра града. Шта је вас и људе које сте ви окупили мотивирало да устанете тако спонтано''!?

     Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Случајно је то све било. Ја сам им'о  у Новом Граду, доле радњу. И на годину дана прије, СДС  хтио да сруши радњу!? Ја сам тражио помоћ од доле, општине Нови Град. Тад је био начелник општине Ченгић. Онда је он рекао СДС не да, ХДЗ шта ја знам и тако. Углавном, по мом ресторану хтјели су да ми сруше. Тад сам ушао у једну организацију из општине јел? Тад сам видјео да морам да се прикључим, јер сам видио да се спрема нешто? Нисам знао шта? Нисам, сада да кажем, ја сам био ово, био оно. Многи људи сада причају да су били, а нису били. Многи људи причају лажи. Ја сам случајно уш'о у то. Послије сам направио списак људи''!?…

     Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Али, нисте случајно херој''…

     Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''То је тако испало, вјеруј, случајно. Ја не могу да кажем да сам ја херој, јел? Ја нисам мог'о то сам да урадим. Све што сам радио, радио сам са својим колегама, пријатељима који су били на мом списку. Послије сам био, рецимо 'Зелена беретка'. Био сам 'Патриотска лига''. Био сам територијална одбрана. На крају, док нисам дошо до постављења комаданта Регије војне полиције''.

     Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Са нама је и господин Џевад Нумић. Ви сте тада били припадник 'Зелених беретки', а и сада сте у удружењу грађана Кантоналне организације 'Зелене беретке'. Господине Нумићу, гдје сте ви били 2. маја. '92?

     Џевад НУМИЋ: ''Ја ћу на првом мјесту да искористим прилику да поселамим и поздравим слушаоце Федералног Радија и послије овако исцрпног образложења које је дао Топа и Заги и мени је остало врло мало да кажем слушатељству. Базираћу се на учешћу 'Зелених беретки' у тим судбоносним данима 2/3 мај, који за опстојност државе и БиХ чине главну окосницу. Да смо тада ми затајили шта би се десило? Ја не могу ни претпоставити.  Ја сам био у 'Зеленим береткама', замјеник комаданта 'Босне 23', легендарног Дине Магоде. И наша јединица тај дан је дигнута, а наредба из нашег Центра везе, од нашег комаданта Емина Швракића.

    Ми смо прво блокирали Команду Друге војне области, а послије тога смо учествовали у заустављању конвоја и оним борбама које су се водиле у Добровољачкој улици, између наших јединица и јединица бивше Армије, Југословенске армије.  Користим прилику да кажем следеће. Да сваки рат па и овај најновији у БиХ, који је трајао од '92. до '95. године, има своју кључну битку, бој или операцију. Ово о чему је господин Заги говорио, то је стварно била једна операција, врло припремљена, добро организована, а сврха јој је била да се са власти скине тадашња гарнитура која је добила изборе, која је била легално изабрана, на челу са предсједником Предсједништва господина Изетбеговића. Они су највјероватније хтјели тада да доведу Фикрета Авдића, који је чекао да преузме власт. То смо чули, ево, и од Сенада Хаџифејзовића који је то рекао. Мада, битка као појам не егзистира у војној терминологији, често поистовјећује се и са бојем. Сваки од тих догађаја, битака, бојева, операција, могу, а и не морају, носити назив - кључни. Зависно од могућности доказивања. Одбрамбено-ослободилачки рат  у БиХ и за БиХ, барата са неколко таквих догађаја, који се сматрају кључним. За опстанак ове земље интересантно да се у свим набрајањима битака 2 и 3. маја '92. године, блокада и борбе око касарне Друге војне области, пресјецање колоне  моторних возила Југословенске армије  у Добровољачкој улици, ослобађање предсједника Предсједништва Републике БиХ Алије Изетбеговића и одбрана зграде Предсједништва Републике БиХ - уврштава се као један од кључних догађаја за опстанак ове земље. Што даје довољно разлога да се тако и третира. 

    Било како било, овај догађај гледан историјским редосљедом након признања Републике БиХ, као суверене земље, јесте други кључни догађају у рату '92-'95. година. Разлика међу њима је само у томе, што је први био политички, а други чисто војни догађај, односно наша побједа. Дакле,  након политичке побједе и признања Републике БиХ од свих међународних релевантних фактора, први практични бој за БиХ и прва практична побједа босанско-херцеговачких патриота, јесте управо и догађај који се збио 2. и 3. маја 1992. године''.

     Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Господине Нумићу, само кратко да подсјетим и наше госте и наше слушаоце да је 2. мај, не без разлогом проглашен даном опћине Стари Град и Центар. Ви сте данас имали пригодне манифестације. Вјероватно је сад прилика да се присјетите сабораца који нису нажалост, са нама''.

     Џевад НУМИЋ: ''Јесте, врло радо, ми смо. Општина Стари Град је узела баш тај датум 2. мај за дан, а и сусједна општина Центар, исто тако. И данас су биле и јуче биле су манифестације посвећене тим догађајима, тако да смо обишли школе на којим су постављене табле наших шехида и палих бораца, мјесне заједнице, породице шехида и палих бораца. Данас смо 2. маја имали централно окупљање на шехитском гробљу Ковачи гдје је, поред начелника Шкаљића и његовог замјеника Мустафе Решића, била цијела, цјели персонал општине, 'Зелене беретке', 'Патриотска лига' и МУП. Тако да смо на један достојан начин евоцирали успомене на тај догађај. Ја бих само подсјетио да је у тим борбама од стране 'Зелених беретки' изгинуло 18 бораца, а то су:

     Водитељ Азра СИПОВИЋ: (убацивање водитеља –оп.а)… ''Дакле, тог 2. маја''…

     Џевад НУМИЋ (наставља): ''Дакле, тог 2. маја и неки су и 3. маја, сутрадан гинули, али 2. маја је погинуо рецимо, ево, Абедбеј Махфуд. Он је био у 'Зеленим береткама', јединица 'Босна 200'. Погино је на заузимању Команде града на Бистрику. Агић Алмедин, 'Босна 84', погинуо исто 3.5. Аруковић Нермин,  'Босна 88' , рођен је у Рогатици, а погинуо је 02.05. на Новом Граду, доле. Ово што је Заги говорио да је цијели град био обухваћен борбама, значи и доле су наши људи гинули. А славни Аднан, 'Босна 77', погину 02.05. на Маријином Двору у Сарајеву, добитник златне полицијске звјезде.  Баручија Шефкија, 'Босна 923', погинуо је 02.05. на 'Латинској ћуприји' од гранате. Булић Суад, 'Босна 37', погино 03.05. на Требевићкој цести, јер и горе смо имали окршаје. Јединице одозго агресорске настојале да продру у град. Ђикић Енес, 'Босна 51', рођен у Бијељини, погинуо на Борку 02.05., то је близу Скендерије моста. Хаџић Асаф, о којем је говорио мој уважени колега Заги. Он је погинуо гдје је све и почело. На Дому ЈНА, био је прва жртва. Кадић Махид, такође је погинуо 02.05. на Богушевцу. Клицо Амир је погинуо 02.05. у Неђарићима код касарне. Пељто Нихад, са Газиног Хана одозго, значи погино на команди 2. Војне области 02.05. Адмир Сакић, погино 02.05. на Скендерији. Чешко Мурис, Полицијска управа (ПУ) Стари Град, погино 02.05. на 'Латинској ћуприји'. Хурић Рифет, погино 02.05., на Бистрику, носилац полицијске медаље. Такође,  Калџо Едиб, ПУ Стари град, погино 02.05., на Бистрику. Касимовић Мирсад, ПУ Стари Град, погинуо 02.05. на Бистрику. Медић Смајил, ПУ Стари Град, погинуо 02.05., на Бистрику. Такође и Мушановић Неџиб, ПУ Стари Град, погинуо 02.05., на Бистрику,  носилац полицијске медаље за храброст.

    Као што се види из ових података само тај дан, у ствари 02/03. погинуло је 18 припадника ПУ и јединица 'Зелених беретки'''.

     Водитељ Азра СИПОВИЋ: (убацивање у програм – оп.а)… ''Ја бих заокружила ово прво јављање из овог пункта Радио Федерације БиХ. Колега Раде Трбојевић је  у студију 4''.


    My picture!

Kategorije

Arhiva