Slavko Jovičić -

Наставак бр. 8...

Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2009 | read_nums (565)
              Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Да. Као логичан наставак приче  о том  терористичком нападу из 2. маја '92. године. У јавним наступима  сви су, ево, закључили смо то, осјетили и данас одричу се те неукусне навике глорифицирања самих себе. Кад је ријеч о Специјалној јединици 'Босна', они не говоре, рећи ћу о оперативном тријумфу са дјеловима званично Пете армије у Европи, већ о нормалној реакцији на догађај и обрану града. Права је штета што у реализацији званичног програма нисмо били у техничкој комуникацији, па да многи једни друге надопуне. Најчешће помињани гости у дјеловима овог програма били су моји саговорници Мушан Ковач, Ивица Шутало. Ал`, ево, они ће сад имати прилику да кажу, изнесу своје виђење свих тих догађања из 2/3 маја, односно од 15 априла, како је, како ми то данас у шали кажу - њихов биолошко млађи командант, господин Викић се свега тога сјећа. Господине Ковачу још једну добродошлицу, ево прилике  да напокон кажете оно што желите, што осјећате и што мислите да треба  рећи баш данас 02. маја 2002. година, а што се  односи на тај догађај  прије 10 година''.

     Мушан КОВАЧ: ''Ја бих искористио да поселамим све грађане града Сарајева који је преживљавао најтеже тренутке опсаде у повијести човјечанства и све браниоце града Сарајева и све ратне комаданте. Ја се нећу сада обазирати, претходне моје колеге су рекли све што је требало рећи око организације. Ја ћу се базирати тачно на 2. мај, гдје сам руководио неким дјеловима операције. Првог на други мај добили смо информацију. У Дому полиције позвао ме комадант Викић. Наш штаб, наше  Специјалне јединице и презентовано нам је план напада и пресјецање града на кључне дјелове, значи да се испарча град  и да се тако освоји. Они су то били планирали као 2-3 дана да ће бити. Правац дејства је био 'Мост', да се споје горе са Велешићима, пошто знамо да у Велешићима, у Пофалићима била њихова паравојна формација добро наоружана. Значи, то је неких пар стотина метара, да направе тенком проходан правац, правац Врбања мост, да се споје горе са Језером и ово што је било горе код Дома ЈНА, значи била већ стационирана једна јединица  и да се повеже са Командом.  Значи, да се град испарча на три четири дјела, правац доле Неђарићи и Ступска петља.

    Ја сам добио наредбу са два вода, пошто сам тад обављао дужност командира Прве специјалне јединице. Са два вода сам добио наредбу ујутро у шест сати да покријемо тенко-проходне правце, значи од потеза предсједништво до Пофалића. Заједно, са патриотима овог града ми смо запосјели ујутро у 6 сати положај на, са противоклопним средствима до предсједништва. То је јединица била присутна 'Бисера' и Јуке Празине, Дедо рахметли Шишић. Из територијалне обране је била са Кошевског брда. Не могу се сад сјетити свих имена. Доле је код 'Валтер Перића' смо поставили противоклопну групу са 10 људи. Ту је била група мислим да се звала 'Хасо', од Исмета Бајрамовића. Врбања мост исто је била наша једна противоклопна јединица код Музеја и доле  на Пољопривредном факултету. Мислим да се зове Шумарска школа.

    И тако, до  тог кључног тренутка ми смо добили информацију преко радио везе да се  комадант диверзантске јединице, бивше ЈНА, мислим да се звао Лабудовић, налази у Војној болници, одакле су сипали по грађанству снајперским мецима. Добили смо информацију преко Радио везе, они крећу у правцу. Преобукли су се у неке цивилне униформе и тако даље и као да је то камуфлажа. Он је командовао комплетном операцијом и дошло је до значи, на  мјесту Скендерија, то је било негдје ујутро око 7 сати. Кад смо ми видјели колону тамо, тачно су њега уочили, то је био онај блиски додир.

    И тада је, мислим Дедо Шишић рахметли, ово што сте помињали око ових оса лансера, спалио, мислим да је спалио двије гранате. Једна је погодила прво возило претходно, а друга је погодила трамвај. Касније доле на Врбања мосту кренули су тенкови из правца Врбања моста, одозго са бензинске пумпе из правца Грбавице. Ту су сада наше противоклопне екипе заједно са овим људима што сам набројао, значи сад прије пар минута уништена су два тенка и ту смо заробили 3-4 пинцгауера са доста муниције. Послије тога је ово што се дешавало горе, не би понављао. Значи, била увезана преко система веза. Били смо увезани и чули смо практично разговоре гдје, шта ко ради, јединица шта ради.

    Касније кад смо чули ми да је то киша, кад су осули гранате, знате то је страва била дјеца, жена. Што каже Топа, ходају другом улицом, ми овамо, гори од Скендерије до Врбања моста. Све је горило, 'Валтер Перић'. Тад је погино наш један припадник, рахметли Јунуз Шиљевић који је уништио тенк, у ствари, транспортер горе изнад заобилазнице. То је, по мени, кључни, кључни моменат био одбране града Сарајева. Значи, да су прошли тенковима Сарајево би било''…

     Водитељ Ђуро КОЗАР (убацивање): ''Кристијан Ивелић, ваш саборац, који је сад ваш саговорник у једном од студија, који је снажно и емотивно везан за јединицу и те људе и дан данас, врло често ми је у посљедње вријеме говорио о потпуној спремности вас и специјалне јединице. Увијек то у свакој прилици каже, ти  момци су били потпуно спремни. Уосталом, Ви сте то и на Скендерији и на Врбањи мосту и доказали. Потпуно сте надмудрили те који су били професионални, практично војници и руководиоци''.

     Мушан КОВАЧ: ''Ми смо прије рата, пошто смо ми од '82., ја и мој колега Ивица Шутало били у тој јединици. Обучавали смо се за противтерористичке активности. Значи, били смо способни да руководимо са већим бројем људи и да употребљавамо противоклопна средства. То су осе, ручни бацачи и тако даље, које смо ми имамо на располагању. Ми смо то упуцали и подијелили по осталим јединицама територијалне одбране, тадашње Територијалне одбране БиХ подјелили, обучили људе, јер ми нисмо фактички могли на све стране стићи да покријемо те прилазе''.

     Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Ивица Шутало,  оно често помињан у излагањима многих које смо већ чули, најприје Зорана Чегара, онда доктора Бакира Накаша, сједио је снама цијело вријеме и сједиће надаље и пратио све то скупа. Господине Шутало, Ви сте често пута реаговали, онда мислим  и сада је требало помињати и друге детаље који су најдиректније везани за ваше име. Кад је у питању Војна болница и друге, друге акције из ваше непосредне близине, овог тренутка преко поште, око поште и у цијелом овом крају. Изволите''…

     Ивица ШУТАЛО: ''Ја бих поздравио прво све бранитеље града Сарајева и БиХ, слушаоце Федералног радија. И данас, кад се присјећамо 2. маја '92. године, сматрам да је битно напоменути све до тог 2. маја '92. године, ми нисмо имали директно борбених сукоба са Југословенском војском. Управо, због тога што смо поштовали наређења виших истанци и команди надређених да војна возила имају слободна кретања, на основу потписаног протокола, са командом армије у Сарајеву да се слободно могу кретати градом.

    Међутим, 2. маја, они су покушали злоупотријебити тај потписани протокол, са већим снагама ући у Центар града и, по мом мишљењу, настојали су остварити садејство изнутра и извана, како би Сарајево оборили на кољена и поразили. Међутим, управо храбрости свих бранитеља града Сарајева они су онемогућени. Више се ту ишло срцем. Нисмо имали ни довољно тог наоружања, али смо имали довољно мудрости и тактике да на мјестима гдје смо очекивали најјаче ударе, тенкопроходне правце, поставимо одважне момке спремне, који су спремни изаћи пред тенк, пуцати у тенк, без обзира на даљу своју судбину.

    Мушан је управо напоменуо рахметли Шиљевића Јунуза, који је покушао, испалио из ручног бацача у транспортер, да би од следеће гранате био управо он убијен у улици Вразовој. Оно што је битно још напоменути да је  око Војне болнице, кад се дешавало пред само исељавање Војне болнице, кад смо дошли, ја сам био са једном јединицом. Заузели смо Војну болницу по договору да се обезбједи прије 24 сата њихов несметан, измјештање на основу протокола потписаног између тадашњег Предсједништва Републике БиХ и Команде војске, Југословенске војске.

    Уласком у саму Војну болницу ја сам ступио у контакт са тадашњим, он је обнашо функцију директора, команданта Војне болнице Шупут. Био је по чину пуковник. Са њим сам договорио, тражио сам да нам испоручи наоружање, које су, сматрао сам да имају тада у Војној болници, јер је Војна болница била мјесто одакле се непрестано дејствовало по граду из пјешадијског наоружања по предјелу Марин Двора и шире, према Горици и свим тим дјеловима, гдје би се могло пролазити, возила, цивили.  Он је мени упорно тврдио да они немају наоружања. Ја сам са њим завршио тај разговор. Сишао сам доле, узео сам кључеве од  просторија које су се налазиле у подруму Војне болнице, отворио сам, и тад сам из Војне болнице извукао негдје око 150 цијеви дугог наоружања, које смо пребацили у Дом полиције.

    Након тога сам се вратио поново у круг Војне болнице. У возилима који су били припремљени за њихов излазак сутрадан за Лукавицу, примијетио сам једно возило које је, сматрао сам, неопходно за нас. И нисам могао да се помирим с тим да то возило иде у Лукавицу. То је било возило  покретне хирургије 'Мерцедес', у који је комплетно урађена мала операциона сала. Ја сам самоиницијативно узео кључеве од тога возила, мада је на мене било тад од стране начелника СУП-а Центар. Било је наређено да се пуца на мене ако извучем то возило, јер је договор био да то све иде доле у Лукавицу. Ја сам на силу извукао, кроз капију сам прошао са возилом и довукао возило у Дом полиције, гдје смо га касније припремили и формирали смо фактички прву хируршку екипу, која је могла радити на терену и пружати помоћ рањеним борцима.

    У тој првој екипи, сјећам се, возач тог возила био је наша легенда спорта голман Муфтић (Рефик Муфтић, голман фудбалског клуба Сарајево – оп.а). Од доктора, био је доктор Солаковић, доктор Куртовић и доктор Бесим Чалкић. Значи, формирали смо управо....с тим возилом смо формирали једну прву покретну хируршку екипу која је на лицу мјеста, гдје су се водиле борбе, могла пружити ону прву и основну помоћ  до довожења до Клиничког центра, гдје би се даље вршила санација повреда''.

     Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: (убацивање водитеља)…''И сад оно што је господин Лучаревић говорио о касарни 'Маршал Тито' и ваше име се ту често помиње''.

     Ивица ШУТАЛО: ''Ми смо поред касарне 'Маршал Тито' често пролазили кад смо вршили смјене, јер смо држали линију од 'Бристола' до Врбање моста. Пар пута се десило да нисмо били у стању проћи. Једно вријеме смо се пребацивали преко Велешића, па су нас они, откривајући путеве наше, гранатирали из круга болнице, из круга касарне 'Маршал Тито'. Често пута се десило да возила, јер саобраћај се није одвијао, ми смо ишли контра траком, која сад иде из Пофалића према граду. У великој брзини ми би пролијетали. Они би рафалима нас закачили, отприлике су нам на транспортеру избушили све гуме, гдје је вршено дејство кад смо вршили смјену.  Битно је истакнут, самим тим, њиховим дејством из касарне, ми смо успјели једне прилике, дејствовајући на касарну погодити један тенк који је био у кругу касарне. Камион на коме се кретао минобацач у кругу касарне и непосредно 5/6 дана прије самог исељавање касарне 'Маршал Тито', формиране су биле већ припремљене колоне за њихово измјештање. Једном акцијом смо успјели запалити неких 6-7 камиона у самом кругу касарне, који су изгорили''.

     Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Господине Ковач и дан данас се препричавају детаљи везани за ону акцију и обрану града Сарајева на дијелу око Скендерије. Момци који су тада имали 19 или 20 година, причају да се дословно поштовале све заповједи у односу на противника који је покушао да нападне град, који је почео да пуца. Мислим да сте издавали заповјед да се према рањеним непријатељским војницима не пуца, да се не убијају, да се поштује, оно што је правило у рату или конвенције, које наши сада често помињу''.

     Ивица ШУТАЛО: ''Ми смо имали кодексе таквог понашања професионализма од прије рата  итд., и утицали смо доста. Мислим да смо доста утицали на ове припаднике који су дошли у резервни састав наше јединице. Тог критичног дана ми смо  ту заробили једну диверзантску јединицу у Кошевском потоку и ту смо затекли једног дечка, рањен војник јел'? Ми смо га, мобилизирали смо  ту рану његову. Пружили му хитну медицинску помоћ, пребацили га у Војну болницу доле. Овога другог што смо  заробили, мислим да је он био из Крагујевца''… 

     Мушан КОВАЧ (убацује се у разговор):… ''Из Чачка''.


Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva