Slavko Jovičić -

Наставак бр. 9...

Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2009 | read_nums (319)
      Ивица ШУТАЛО (наставља):... ''Из Чачка. Не знам ни ја тачно одакле? Заробили смо их. Одвели у Дом полиције, саслушали и они су поново предати тамо на рад. Значи није све, тог дана што је рађено је чисто професионално, војнички?! Па, Боже мој, ако је страдо у тенку, значи то је његов проблем… Да''.

     Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: … ''Колегице Нухоџић, трећег саговорника предвиђеног за овај пункт, ево имамо снимку''

     Водитељ Јасмина: (прузима вођење емисије)… ''Тако је. Ево управо ћемо сада да чујемо  Јуска Исмира. То је специјалац који је био такође 2. маја на улицама Сарајева и бранио је град''.

     Јуско ИСМИР ( иде тонски снимак): ''Тај дан је кренуо необично мирно. Дани прије 2. маја били су, па да кажем, у прекидима. Пола дана је била борба на одређеним дјеловима око града, пола дана опет је владало затишје. Значи, то је трајало мање више од 15 априла, па све према 1. мају.  Ми смо добили задатак да дођемо у рејон Скендерију. У ствари, читава јединица је била распоређена на потезу мост 'Братства и Јединства', па све до кафеа 'Естраде' и реона око кафеа 'Естраде'.

    Када смо дошли у општину Центар, ми смо заузели први спрат, значи прозори који гледају према трамвајској станици. Није било никаквих наговјештаја да је могло доћи до неке борбе. Видио сам из правца, из  правца Марин Двора како долази колона возила. На челу колона били су 'пинцгауери'. У зачељу колоне била су нека цивилна возила. Мислим, да се радило о неким возилима караванима, нисам сигуран сада. Шта је било интересантно? На првом 'пинцгауеру' био је војник који је имао пушкомитраљез и држао га је на крову 'Пинцгауера', и остали војници, значи окренути једни наспрем других и мислим, да их је био у сваком 'пинцгауеру' по шест. 'Пинцгауери' нису били покривени. Оно колико смо ми могли видјети са те удаљености, били су доста добро опремљени. Имали су шљемове, панцире, аутоматске пушке са добошима. То смо касније видјели. Једноставно се могло видјети да се не ради о обичним војницима, већ се ради о специјалцима.

    Чим су дошли на дио гдје се налази трамвајска станица на Скендерији, 'пинцгауери' су успорили. Војник који је стајао на првом 'пинцгауеру', значи онај који је имао пушкомитраљез, чим је примијетио Деду Шишића и људе који су се налазили у парку испред општине Центар, отворио је ватру по њима. Ми смо у моменту били у шоку јел`, мање  више, прије тог дана, да је ЈНА, заједно са паравојним српским формацијама, али ни једног момента нису се отворено ставили на њихову страну ко тај моменат. Почели су да пуцају по парку. Људи који су били по парку посакривали су се иза саксија, које су биле испред општине. Чим је видио да су отворени прозори на згради општине, јер је дан био доста врућ, ми смо дошли у општину, отворили смо прозор. Он је са парка пренио ватру на прозоре. Значи, отворио ватру по нама. Више се није имало шта размишљати? Значи, ми смо заузели борбене положаје и узвратили на ватру. И ту је настала општа битка.

    Желим само напоменути да од тог момента апсолутно нигдје није почела, значи борба. Ни на Врбањи, ни на мосту 'Братства и Јединства'', значи пошто смо имали доста добар радио систем, пошто нам је веза била добро увезана, ми смо знали да од тог момента, значи било тихо. На Скендерији је, значи то прва, значи борба која је кренула 2. маја. Почела је на Скендерији. Ту је дошло до страховито јаке борбе. Момци који су били у 'пинцгауерим' нису били аматери, били су професионалци. Начин на који су они поискакали из возила и заузели положај  око 'пинцгауер' и око трамваја, значи око уопштеног реона, око трамвајске станице, видјело се одма' да се ради о доста утренираним људима.  Али, војник који је био, у ствари то је био  поручник, послије смо сазнали да се ради о поручнику који је стајао на 'пинцгауеру', направио је највећу глупост коју је могао направити. Он уопште није рачунао да се налази људи у згради. Ми смо били у згради, људи  из 'Патриотске лиге' и 'Зелених беретки' били су испред зграде.

    Значи, све оне зграде около општине Центар имале су мале групице људи. Неки су били добро наоружани, неки су били лоше наоружани. Углавном, сви ти ћошкови су били покривени наоружаним људима. Тако да се та групица нашла у једном неповољном положају. Међутим, они уопште нису имали намјеру да се предају, чак смо ми у моменту почели, кад смо видјели да трпе јаке губитке, позивали на предају, али свако наше позивање на предају није се значи, одговарало ничим другим, него само јаком ватром. Чак је било ту и рањених на нашој страни, из простог разлога што су хтјели да испадну пуно веће патриоте, значи бољи него што су они на другој страни, позивајући на предају.

    Кад смо видјели да се више нема, значи шта разговарати, ми смо наставили, значи са борбом. У међувремену смо добили информације да исто тако почиње, почело се са борбом на Врбањи мосту, да је исто тако у рејону кафе бара 'Естрада' исто да је дошло до борби. Кад су нам рекли да на свим тим тачкама Армија ЈНА укључена у борбу, нама је апсолутно било јасно шта се ради. Све те, значи  дионице, мост Врбања, мост 'Братства и Јединства', кафе 'Естрада' која је  билизу тада била команде, било нам је јасно да они у ствари желе да се увежу, да једноставно ако буду успјели у својим намјенама да ће тотално сасјећи град''.

     (Иде музика из студија, композиција 'Војник среће'.

     Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ... ''Ковач''.

     Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Да помогнемо Сенаду и да изговоримо оно што је Заим Бацковић негдје поменуо. Овај, Мушане, Вас управо као човјека који сте били добро обавијештени и најдиректније били везани за многе ствари када је ријеч о броју цијеви и наоружања''.

     Мушан КОВАЧ: ''Да не би било забуне, да не би испало да је била нека дезорганизација првог и другог маја, ово што је малоприје командант Викић напоменуо... значи, све патриотске снаге...Добро се сјећам територијалне штаб. Ту је командант био 'Заги'. То је било на Кошевском брду, па Керима Лучаревића, па ови Швракић и тако даље. Значи, тог другог маја кључног је била једна увезана акција. Значи, представници свих ових јединица били су горе у Дому полиције. Радили смо на једном каналу. Значи, није се могло десити, знало се шта ради Топа, знало се шта се ради код Касарне, знало се шта се ради на Врбања мосту  и тако даље. Значи, ред ствари је ишао системом веза, знало се гдје се шта  дешева и тако даље. Мислим, да и ово што каже Сенад...Телевизија ... Ја скидам њима капу, свака част, али молим вас Сенад зна да је другог маја, све телефонске линије су прекинуте. Да је другог маја блокиран Кукањац са својом јединицама. Да другог маја значи, уништено је доста њихових тенкова, када је он наредио тенковима, када  се он нашао у безизлазној ситуацији. Једина његова комуникације је била телевизија,  једина његова комуникација је била телевизија, а ми на линијама нисмо могли добивати....није било телевизије није било ничег''.

     Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Мушане, Мушане, то о чему ти говориш јесте та, у том техничком смислу, јесте била његова потреба. Он никаквог разлога није имао да се јави. Ми смо њега натјерали да се јави...Само молим те да завршим...Натјерали смо га да се јави, јер смо га из простог разлога... јер, смо га прозвали. Јесте био одговоран за напад на град и он је се морао јавити, а не због техничких разлога, јер није имао друге телефонске линије, већ да објасни да ли је или није крив? То је мислим. Али добро, да не бркамо неке ствари''.

     Мушан КОВАЧ: ''Све ја знам. Све  знам. Ми смо добили информацију од људи који су били у штабовима и то је било руковођење и тако даље. Ми смо имали јако добру информацију од система везе ...овај..., а што се тиче оружја, па било је доста лаких цијеви. Нисмо имали система противоклопних. Нисмо имали минобацача. Нисмо имали хаубица. Ја се добро сјећам да смо добили само два минобацача. То је момак један Салкић  полицајац, не сјећам се како се зове, које су донијели у аутобусу у Дом полиције, мислим да су биле осамдесетке. То је све што смо имали, значи од тешких. А разлика је била хиљаду и нешто цијеви тешког наоружања, а ми смо имали пушкице. То је била голобрада дјеца и момци су одбранили овај град''.

     Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ:  ''Негдје је у разговору  била поменута обитељ Шутало, син Ивица је овдје. То је господин Викић негдје поменуо, каже - зна то Ивица Шутало све"!

     Ивица ШУТАЛО: ''Ја ћу само рећи констатацију коју су већ изрекле колеге, да у систему руковођења и командовања није било тог хаоса и дезорганизације, како неко жели представити. Напоменуо бих само да на дијелу гдје је моја обитељска кућа, гдје су били моји родитељи,  да сам ја одвезао управо из Одреда и нешто дио оружја, које ми је рахметли Талијан дао - 25 пушака, гдје сам оформио једну јединицу која је покривала терен од џамије Сокоље према градској депонији, гдје се везала за другу јединицу која је  држала Бољаков поток. То је тад била прва линија одбране према Жучи. Тада сам горе одвезао и противтенковске мине да би се запријечили тенковски правци проходни од  правца Крајишникове (мисли на Момчила Крајишника, предсједника Народне скупштине РС – оп.а) куће из Забрђа. И једну би чињеницу изнио у вези другог маја, која никад није ни поменута, нити  је добила неку информацију у било којим средствима информисања. Другог маја су агресорски авиони надлетјели тај дио и избацивали су касетне кумулативне бомбе. Тад од бомбардовања..., јер смо нашли сандуке, те  касније смо ми ишли испред КДЗ-а (јединице контра-диверзионе заштите – оп.а) водио сам их да дижемо те неексплодиране кумулативне бомбе и нашли смо сандуке и људе који знају како су паковане. Рекли су да је ту бачено 500 касетних  кумулативних бомби, које су намијењене за уништавање оклопних колона. Од те једне кумулативне бомбе рањен је, која је бачена, тад је погинуо и Машић Џенан који је био у рову, у земуници коју смо ми већ  били направили,  али га је убио кумулативни млаз који је прошао метар доље. О томе се никад у средствима јавног информисања, ни било гдје појављивало да су авиони бомбардовали тај рубни дио града, већ само да су се водиле борбе у центру града

     Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Колегице Јасна, ево поново се ми укључеујемо из студија три. Топо жели да каже гдје је било његово командно мјесто, оно што је Мушан  малоприје говорио -да су сви знали шта им је задатак тог дана''.

     Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Ја сам имао комадно мјесто 'Маршаловој Тито', у МЗ Ослобођење 1.,  и ту смо се  ми као група искупљали.  Сви знају. Долазио је ту и Керим и 'аларахметиле' Талијан и Сефер и сви смо ту долазили и добивали различите наредбе. А те наредбе нису биле ни писане,  него су све биле усмене. И усмене наредбе ја не бих прихватио да, то је, ако је усмена наредба, да је то била наредба, јер ми тада нисмо имали, имали смо ми командовање. Имали смо све, него смо ми иначе и прије тога ...акције каже: 'Идемо на Илиџу,  идемо сви на Илиџу. Идемо сви на Јеврејско, идемо сви на Јеврејско. Идемо на Божића пумпу, идемо на Божића пумпу.  То је било све прије другог маја. Значи, ми смо већ имали ратна искуства као групе, као групице.  Ја сам тада мислио да ће доћи једно војно лице покупити нас десет група и рећи – е, ви ћете бити под командом том и том. Међутим, то никада нико није изашо и ником то није пало на памет. 

    Рецимо, ја сам постављен за команданта Војне полиције Регије, а нико ме није пит'о, него ми Керим  донио. Ујутро ме пробудили и донијели ми наредбу. Значи то се...биле су...мислим... нисмо... И зато мислим, да док смо ми тада тако радили, то је било из срца и тако смо ми...добро, добро, онај, како се зове,  функционисали све до оног момента док нам нису дошла војна лица на наша мјеста и гдје разорили нас који смо добро функционисали прије овога, овај, онај, другог априла и маја''.

     Водитељ Ђуро КОЗАР: ''На кога ти мислиш на војна лица? Јел' на господина Сифета Поџића?

     Џевад ТОПИЋ ТОПА: ... ''Не, не, не''!

     Водитељ Ђуро КОЗАР: (узима ријеч од Топића)... ''Он је био послије, он је сада командант Петог корпуса''.

     Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Сифет Поџић, ја сам онај  од Сефера, као ... ја га ставио као свога савјетника, као  команданта. Ја сам био командант батаљона Војне полиције тада, али сад ћу вам рећи, тачно знам и имена који су се скидали да нам покажу да су муслимани, а ми их похапсили у команди и тако.  Ја нећу сада имена, ту онај појављиво, јер незгодно је сада говорити, овај. Мене иритира, јер када у новинама видим за 'Шести апарил' (дан ослобођења Сарајева у Другом свјетском рату – оп.а) неке људе који су били на другој страни, а они су ту, онај,  као за 'Шести април'''...


Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva