Slavko Jovičić

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ПОСТАЈЕ СВЕТАЦ 15. МАЈА! Сви чекају засиједање Светог архијерејског сабора СПЦ!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:14
 
Моја маленкост са Његовом светошћу патријархом Павлом 
у Патријаршији у Београду.
 
На прољећном засиједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, које ће се одржати у мају, једна од главних тема биће и проглашење патријарха Павла за светитеља.

Одавно су се стекли услови за канонизацију патријарха ког су вјерници још за живота називали "ходајућим свецем".

Сви поштоваоци Његове светости патријарха Павла већ девет година, колико има од кад је напустио овај свијет, жељно ишчекују ову одлуку СПЦ, а у прилог томе иде и чињеница да су многобројни вјерници који свједоче о чудима која су им се догађала након молитви на његовом гробу.

Вјерници казују да сусрет с њим остаје трајан, код њега се осјећа да је другачији. Његова канонизација је потребна нама, народу. Он је већ у заједници светих, говоре вјерници.

Било је јасно да је патријарх Павле био Божији човјек и да је живио по Његовој вољи и заповијестима. Чим неко испуњава вољу Божију, онда и њега слуша Бог, па није ни чудо ако су његове молитве помогле вјерницима.

Многи познаваоци православља истичу да послије Светог Петра Цетињског, нико у народу није био толико поштован и прихваћен као патријарх Павле, што је један од услова канонизације.

Сви у сабору то знају, али се вјероватно уздржавају, како не би то урадили преурањено. Јер, поглавари СПЦ сматрају да ова одлука не смије бити наметнута, већ искључиво воља народа, па се зато чекало на то.
  

Прође 1. април ... уз кафу, цртица из свакодневице...

— Autor sjovicicslavuj @ 13:11
 
ПИШЕ: СлАвКо  ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Као и сваки добар српски домаћин пожељећу вам добар дан, наравно уз  кафу.

Прође и 1. април, а ми још увијек не знамо ко се и даље шали, а ни ко се уозбиљио. Или боље речено, не зна се је ли дошло вријеме за максималну озбиљност или је ипак многима и даље стало до шала и смијеха.    

Мудровање би требало да буде скуп свих тема које се свакоднево нуде и које се налазе на "менију" сваког човјека, па ко воли нек' и изволи.

Ипак,  мислим да се тешко одлучити за неку посебност, јер живимо у времену када је све актуелно и ништа није важно, а опет све нам је толико познато (све што се дешава око нас), па би стога било просто непристојно да о свему не дамо и неко наше виђење и гледање на стварност.

Додуше, то зависи из којег угла гледамо исте или сличне ствари и зависи од наше перцепције и умијећа могућег, поготово у разним сферама и областима живота, које нам се на почетку чине недодирљивим и немогућим. На том путу тражења рјешења и тумарања и тамо и 'вамо, ми се увијек "укопамо" у простор ограничених домета и ту се ушанчимо у свакодневну стерилност и битишемо у летаргији безнађа. Поставља се питање - до када? Одговор је - до унедоглед!

Међутим, тако не би требало да буде. Јер мора се даље и мора се само напријед, мада је пут непознат и препун изазова. А кад то није било у историји човјечанства? Било је увијек и биће заувијек.

Крећемо ... Идемо даље ... Идемо само напријед!

 

Powered by blog.rs