Slavko Jovičić

Иновације се најбрже имплементирају у свим сферама лоповлука и мафијашких достигнућа!

— Autor sjovicicslavuj @ 16:57
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
Трансформација илузија!
 
Да ли је могуће постићи бар једну од двије ствари које су битне за живот. 

Прва је - како у овој свјетској параноји остати нормалан, а друга је - како остати поштен.
Не вјерујем да је обје ствари  могуће одједном постићи и тако водити нормалан живот.

Да би се остварило бар нешто за почетак била би потребна мотивисаност и инспирација и то одмах. Требало би да се човјек трансформише у оно што није, а заправо би требало да буде. Но, како то и урадити кад је врло тешко издичи се изнад летаргичног стања и друштвене охолости у којој нико не брине о човјеку.

Дакле, мотивација је само парадигма у хаосу безнађа у којем најбоље пролазе лопови „на мах“. А то значи – до чега год дођу, а знају да је туђе – то одмах треба и мазнути. Степен ризика је у великом распону и то од нуле, па до прихватљивог процента од око 5о одсто да ће у нечасним радњама неко бити и ухваћен што не значи да ће и одговарати, па самим тиме на крају бити и осуђен.

У нека стара времена то би се могло назвати лоповлуком. Данас се то зове - отуђивање. Међутим, методе су исте и јасно су дефинисане у присвајању туђег рада, труда и енергије као личне и извлачење користи преко туђе грбаче. У архаичном сленгу то би се могло свести на свима јасну дефиницију пљачкашког стања: „Ко је шта јамио – јамио је“! И тиме се затвра круг, али не затварају се и лопови и то је суштина стварности.

Давно је славни Томас Едисон рекао: „Сви краду у трговини и индустрији. И сам сам много украо. Али ја знам како да крадем“.

Новокомпоновани бизнисмени и лопови, па и политичка мафија је, изгледа, имала на уму Едисонове ријечи и то их је охрабрило да што више и више краду. Не треба очекивати да ће неке од ових ријечи код одређених група, односно повлашћених лопова изазвати било какав осјећај одговорности. 

А од одговорности нема ништа или боље речено - она не постоји, јер не постоји ни образ код оних који би осјећали нелагоду, срамоту, стид или покајање што су стални, а не дописни чланови мафијашког естаблишмента. Има ли неко коме то данас није јасно да живимо у свијету у којем се вриједности и људска достигнућа афирмишу што већим лоповлуком и банковним контом обезбијеђеним мафијашким активностима.

Додуше, и поред свега, човјек би требао остати привржен себи и својим циљевима које ће сопственом памећу, радом и упорношћу моћи и да оствари. Јер, ипак, само поштење је начин да се личном мотивацијом обезбиједе потребни предуслови и полет који би требао сваког човјека да вуче напријед и да га гура на путу просперитета.
 

Powered by blog.rs