Slavko Jovičić

ДРАГА ИВАНА - СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:40
 
Једна и јединствена - ИВАНА ЖИГОН!
 


******************************
ЛИНК:
 
-----------------------------------------

Ја кћи Божја Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!

Крива сам што пишем и читам
ћирилицом

Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)

Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим

и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)

Моја ружна слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.

Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!

--------------------------------

Spiteful Verses (Dobrica Erić)

I
divine daughter
Serbia
hereby freely state
with shackles and through the wire
before my witnesses
Force, Suffering and Injustice
that I am guilty and that I confess!

I am guilty of being someone
instead of no one or niemand
I am guilty of going
to the Orthodox church
in times of general Serb-hunt
and guilty of crossing myself
not too often though
thus, with three fingers!

I am guilty of existing
instead of being unreal.
I have a long standing guilt
of standing upright
and looking up to the sky
instead of down at the grass
I am guilty of daring
and challenging injustice
I am guilty of celebrating again
my family patron saint!

I am to blame for reading and writing
in Cyrillic

I am guilty of singing,
laughing and cursing
(and sometimes barking)

I am guilty, and I confess
that I do not know why I do,
and that I know why I don`t know

I am guilty and to name
my greatest guilt
(before I die laughing)
I`m guilty - pig-headed as I am
of being Orthodox
devoted to St. Sava
and of not believing in
the Holy crime and the absolution!

My sin and my guilt is that I exist
and with all that I stand spitefully
refusing to confess I am not real!

Should I confess
to save my life
I will loose the sacred cross
and the patron saint.
Should I refuse
dire future awaits
the entire world will raid my land
Swarms of former men
Thieves and paupers
Packs of robots and other monsters yet
will pounce on my orchards and fields
and my little white houses along the roads
adorned by green goddesses
cherry, apple and plum trees (...)

----------------------------------------------------

With monstrous features
That you multiply morning and evening
it`s the image
of your conscience and subconscience
That`s not me on the outside
That`s you - on the inside!
We are very important,
I and my sisters
Truth and Justice
for such mighty forces have rallied against us
and Wrong and Injustice are sneering at us.

Why are Jihad warriors
Crusaders or
Yanks
to quarter my sons and daughters
I suppose that foreign hordes have heard
that we have hearts of gold
and they are ripping them out
to replace their own
hoping to become human. (...)

I fear not death - the black conclusion
but slavery and endless sickness
Death is a common thing among us Serbs
Just like Spring
Summer
Fall
Winter
and it is not so fearsome
especially in daylight
no more than the drought
flood
earthquake
frost
if one meets with it on his farm
his soul cleansed with incense
his honor untarnished.

Fiends
well-fed and deranged,
you`ve banned all in my own home,
but no one can stop me
from singing and laughing as I am dying!
For you no longer laugh or sing
neither on weddings
nor when a child is born!

Spare me the rope and the spear
and crucify me on a mountain top
as your forefathers did my forefather
Jesus Christ of Nazareth.

I will look on
and you close your eyes
for they might shatter
in the brightness of my face
hurry now,
crucify me this day
and I shall be resurreccted sooner!
 

МИРА АЛЕЧКОВИЋ - За сјећање и памћење ...

— Autor sjovicicslavuj @ 20:25

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 2. 2. рођена је 
славна српска пјесникиња 
 
МИРА АЛЕЧКОВИЋ
 

Овакву животну биографију мало људи је имало.
Између осталог, говорила је 10 (!) свјетских језика.
 
Невјероватна је чињеница да је Мира била 
прво женско дијете, које је након 482. године 
рођена у породици Алечковић.


 


АЛЕКСА ШАНТИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 19:34
 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 2.2. умро је
велики српски пјесник 

АЛЕКСА ШАНТИЋ
 
 
 
 

 

Био је јако везан за Мостар, ријетко кад га је напуштао, ту су били у Јован Дучић и Светозар Ћоровић који су тамо покренули часопис „Зора”.

Дучић је писао о њему у књизи „Моји сапутници”.
Сви су били окупљени око српског друштва „Гусле”.
Од 1891. до 1901. је објавио 3 књиге пјесама (плодан пјесник).
Прво је био под утицајем Јована Јовановића Змаја и Бранка Радичевића, али и Војислава Илића – романтичари.

Он шаље Поповићу пјесме да их објави у Српском гласнику, а онда је Богдан Поповић објавио критику која је Шантићу тешко пала. Критиковао је његов стил писања, окарактерисао га је као епигона романтичара, упутио га је да се окрене модерни. Рекао је да му нису јасне мисли, али да посједује таленат. Сматрао је да нова осјећајност мора да пронађе нова изражајна средства.

Шантић се окренуо њемачкој модерни, није био заинтересован за француску модерну.

Послије 1912и 1913. године је психички оболио и дошао је у Београд на лијечење.

Писао је: љубавну поезију, елегије, родољубиву, социјалну, дескриптивну и рефлексивну поезију.

Оставио је иза себе 6 књига пјесама, али нису све умјетнички подједнако успјеле – најбоље су послије критике Поповића (у првој деценији).
 
 


Цртица из свакодневице прије кафе и то на почетка првог фебруарског јутра ...

— Autor sjovicicslavuj @ 09:07


ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј


Ништа ме не питај. 
А и да ме питаш,
не бих ти знао одговорити. 


Уосталом, нисам ни задужен, а ни овлашћен да дајем било какве одговоре, а поготово ако их не знам. А не знам много тога.

Знају други и од њих се учим, али и то је губљење времена, јер од неких никад ништа не могу паметно да научим. Не носим са собом кантар па да мјерим шта је паметно, а шта није. Јер, ако је нешто паметно мене нико о томе неће никад ништа ни питати.

Да ли је или није неко управу о томе ја не одлучујем. Нико ме за то није овластио. Ово овластио асоцира на власт, али прво треба од њих почети и упитати ко је њих за много тога и нечега - овластио? Логичан је закључак да су сами себи приграбили та овлашћења и са њима управљају над цијелим народом и шта сад ту имам ја да исправљам, поправљам, додајем или да одузимам. А одузели су ми много тога.

Нисам за било каква сврставања, а ни за калупе, па да припадам серијској групи програмираних људи која се радује сваким наредним изборима, а ни сами не знају зашто.

Водим многе унутрашње битке без стратегије о напредовању. Јер, у већини случајева назадовање само од себе дође . Стално  себе провјеравам. Нема непријатеља у мени. Много пута сам себе сам побиједио.

Битке сам многе добио, а о ратовима не размишљам, јер о њима одлучују они најјачи и много мање паметни него што о њима мисле бирачи који су их и довели на власт. 

То што је почео такозвани мачији мјесец не значи да пред сваким треба подвијати реп и сам се нудити и чекати да те узјаши неки нови Курта, јер Мурта је већ на путу и он бира неку нову жртву.

Али такав је тренд. Мало је опција за размишљање, а још их је мање за било какво опредјељење. А чим си за нешто или против нечега опредијељен одмах упадаш у очи оних других који су се већ давно опредијелили, али то прикривено чувају само за себе.

И овдје се заустављам, јер никад није добро говорити против власти, ма ни сад не говорим ништа против. То нека раде они који су је и изабрали.
 

Powered by blog.rs