Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 8 Maj, 2016 | read_nums (166)

 ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

СРБИ СУ ДАЛИ ОГРОМАН 

ДОПРИНОС

У СЛАМАЊУ ФАШИЗМА!

Има много људи који су задовољни, али који истовремено нису и срећни. Јер задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и за људску срећу. У великим кризама, а поготово економским велики број људи тражи утјеху у једној реченици: “Добро је не пуца и нема рата”!

Људи памте многе страхоте и велики је број ожалошћених породица које и дан данас трагају за најближим својим сродницима. Сви они добро знају да покојници не могу поново да буду убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије уморене душе лебде изнад свих живих.

Тешко се долази до националне свијести једног народа. Његов колективни и друштвени организам је раскомадан у парампарчад. Ти дијелови се више никада не могу спојити у некадашњу јединствену цјелину. А без цјелине нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.

Додуше, сам драги Бог зна зашто је то тако. Знају и људи. Али знају то и неки нељуди који чине власт. Многи су сасвим неоправдано засјели у удобне фотеље и покушавају да кормиларе "флотом лађа" /читај народа/, лађа које без мотора, горива и без јарбола плутају широким морским пространствима. На хоризонту бескрајног лутања ти политички авантуристи никада неће успјети да доплове на обалу спаса. Додатна несрећа је у томе што историја неће продужавати вријеме у којем би постојала могућност да се чак и они опамете.

Још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.
Нама не требају споменици са фигурама на којима се неће моћи распознати лица српских јунака који ће вјечно стајати на стражи и одбрани српства и отаџбине. Српство је у овом турболентном времену нападнуто са свих страна, па и изнутра. Сасвим је свеједно ко су стварни непријатељи, ако немамо пријатеља. Јер непријатељи све пред собом руше и уништавају.

Милиони су мртвих Срба који су кроз наше постојање бранили своју родну груду и своју отаџбину. Никада Срби нису друге нападали нити су били освајачи туђега. Сви они који су водили ратове против Срба су их и изгубили. Наша снага је у јединству живих и у милионским ешалонима мртвих Срба. Уморени Срби и јунаци из наше прошлости својим сјенима и данас не дају злотворима да славе своје наводне побједе, јер крвници никад нису успјели, а никада неће ни моћи да нас побиједе.

У Другом свјетском рату Срби су дали огроман допринос и великим жртвама платили су високу цијену у сламању фашизма. Та борба је представљала једно од највећих цивилизацијских достигнућа у цјелокупној људској историји. То је дан када се с поносом морамо сјећати свих оних који су своје животе дали у одбрани СЛОБОДЕ и људског достојанства.

И недавно вођени ратови на развалинама бивше Југославије било је вријеме у којем су се настојала потиснути сјећања да су у борби против фашизма највећу цијену платили Срби. Али ни Србија, а ни Република Српска то никада не смију да забораве без обзира колико били јаки и снажни покушаји наших непријатеља да фалсификатима препарирају историјске чињенице.

Зато и не само због тога Србија и Република Српска имају бројне разлоге да 9. мај - Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату - славе и као своје празнике.

СРЕЋАН ПРАЗНИК!

Autor sjovicicslavuj | 8 Maj, 2016 | read_nums (134)
НОВАК ЂОКОВИЋ

НОВАК ЂОКОВИЋ  Енди Мареј 
2:1 (6:2, 3:6, 6:3)


 
Autor sjovicicslavuj | 8 Maj, 2016 | read_nums (128)
 
ОДБОЈКАШИ ЗВЕЗДЕ
 
СУ НОВИ-стари,
 
по пети пут заредом,
 
ШАМПИОНИ СРБИЈЕ!
 

 
 
‘АЈДЕ
 
 
 
 ИГРАЈ И БОРИ СЕ,
 
 
‘АЈДЕ,
 
 
СЕВЕРОМ ОРИ СЕ,
 
 
‘АЈДЕ,
 


 
ЗВЕЗДА - Војводина 3:0

Одбојкаши Црвене звезде освојили су 12. шампионску титулу 
и уз освојени Куп Србије још једном су златним словима 
исписали златне странице историје клуба.
 

 
Autor sjovicicslavuj | 8 Maj, 2016 | read_nums (155)
 
 
ДА СЕ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ!
 
 Данас је обиљежена 71 година од страдања жртава усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем старишту Доњој Градини. Обиљежавање је почело у Козарској Дубици гдје је у Цркви Светих апостола Петра и Павла Свету архијерејску литургију служио Његово преовештенство епископ бањалучки Јефрем.
 
У Доњој Градини данас је обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина.

Церемонија обиљежавања почела је полагањем вијенаца, након чега је услиједио вјерски помен жртвама, затим обраћања званичника и Меморијална академија, којом је ова церемонија и завршена.

У Јасеновцу и Доњој Градини од августа 1942. до априла 1945. године страдало више од 700 хиљада људи, преко 500 хиљада Срба, затим Јевреја и Рома. 
 
                   
 
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Maj, 2016 | read_nums (133)

 

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Гдје смо оно стали?
 
 
То се питају они који, заправо нигдје нису ни кренули. Јер њима је најбоље да тапкају у мјесту и да се нигдје не помјерају са мјеста, поготово ако су се ко зна како и на који начин ухљебили у какву дуготрајну фотељу. А фотеље нема без функције. Све је, дакле, повезано и спојено као у физици – системом “спојених посуда”.

Срећа је па постоје пријатељи и они ће ти увијек казати да водиш рачуна о себи и да прво “себе даш себи”.
 
Они други ће учинити максимум да од тебе узму све, па на крају карајева и да узму тебе самога, мада би им и то било мало. Јер од “мало” нико нема користи.

Твоји пријатељи и непријатељи око овога никада се неће договорити. А и не могу, јер пријатељи и непријатељи се и не договарају. Они се међусобно уништавају.

Не могу људи вјечно да живе овоземаљске животе, али било би најважније да и тај један живот живе сад и у овом времену.

Ничији нисам непријатељ, а пријатељ могу бити свима који ме за пријатеља желе и који мисле да им моје пријатељство нешто значи. Мени пријатељства мојих пријатеља значе много.

Људи не броје, али сви ми живимо девет живота. Проблем је у томе што многи никад неће схватити да је управо ово девети живот. Претходних осам живота некоме другом су припадали.

Све, па и цијели живот људи носе у памћењу и у глави. Не слажем се са онима који кажу да се то носи и у срцу. Срце је само орган за пумпање крви и пјесничка метафора за љубав. Не замјерам пијаним пјесницима који су некад давно и ко зна зашто срце ставили у први план.
Памет и разум су све. Од памети све полази или се са лудошћу све завршава.

Да се вратим на питање са почетка. “Гдје смо оно стали”?!
Нисам стао! Нећу да стојим.

Одох!

А вас, драги моји пријатељи позивам да кренемо заједно. Позивам вас да пођемо истим путем, путем дружења и међусобне пријатељске љубави.

Пођимо заједно уз Божији благослов!
 
 
    My picture!

Kategorije

Arhiva