06.12.2009 |
U
varljivom prostoru, između bioskopskog platna i miliona duša širom
sveta, gradi se ovih dana novi most. U svom domu u drvengradskoj Ulici
Ive Andrića, proslavljeni reditelj Emir Kusturica objašnjava da “Na
Drini ćuprija” nije samo “običan” film praćen televizijskom serijom. To
je ukupan depozit jednog naroda koji će mu biti “isplaćen”, kada se
makar na trenutak iz naših života odstrani svaka prolazna i nevažna
stvar.Ostaće stanovnicima Višegrada posle snimanja filma i novi grad, Kamengrad, nova zadužbina smeštena nedaleko od ćuprije, biće to rekonstrukcija nekadašnje kasabe od klesanika.
- Formalni problem, kako 300 godina istorije smestiti u jedan film, rešen je prethodnih dana. Eksplodirala je ideja o rekonstrukciji Višegrada, gradićemo na ušću nedaleko od ćuprije - objašnjava Kusturica. - Kada bi Pariz, ne daj bože bio srušen, mogao bi se ponovo napraviti po Floberovoj literaturi. Ovde je to moguće jer mi imamo Andrića.
Za milione duša u bivšoj državi, već se pokazalo, “Ćuprija” je više od filma. Višegrad, dodaje Kusturica, danas sumorno izgleda, baš kao i Sarajevo. U njegovom rodnom gradu kompletno stanovništvo “presvučeno je u neke nove kostime”, u Sarajevu danas nema mnogo ljudi, koji su ranije tamo živeli. Uključujući i mene, dodaje reditelj.
- Samo, Višegrad nije imao podršku svetskih ideologa, ostao nam je “jedino” most kao estetski uzorak, pa ćemo uz obalu podići srednjovekovne zidine, a iza njih kameni grad - govori vlasnik dve kanske “Zlatne palme” - Filmska scenografija ostaće Višegradu, pa snimanje ovog filma za mene ima još veću, ogromnu važnost.
Tako će pored ćuprije, zadužbine Mehmed Paše Sokolovića, srpskog dečaka odvedenog u janjičare, grad Višegrad dobiti jednu od “glavnih uloga”, to je potreba filma, ali i ljudi koji žive na obali Drine.
Decenijama traju Kusturičini snovi o snimanju “Na Drini ćuprije”, od studentskih dana. Snoviđenja su prerasla u poetiku, Kusturica pristaje da nam otkrije deo svojih misli. Pitamo, kako će oživeti “Ćupriju”?
- U kasabi zidanoj “po Andrićevom projektu” jedan čovek će se roditi tri puta, Ćorkan će biti svedok istorije i današnjice. Kada je Felini radio “Amarkord”, odabrao je da svedok dešavanja bude advokat. Ja mislim da naš svedok mora biti pijanac, njegovo viđenje stvarnosti najbolje odražava turbulencije kroz koje smo prošli - kaže Kusturica. - U starijoj literaturi, sluge su bili svedoci, kod Čehova je to, na primer, Firsov. Tri puta će se ljudi čuditi rođenju čoveka, koji je isti kao neko, ko je tu već živeo. Menjaće se samo Ćorkanov kostim, pamćenje ostaje neizbrisivo.
Nema čoveka koga se ne tiče “Na Drini ćuprija”, tu Kusturica ubraja čak i one, koji knjigu nikada nisu pročitali.
- Biće to slika proživljenog i današnjice, jer smo svi mi deca, potomci ljudi, koje je Andrić odabrao za svoje junake. Hronološka i dokumentaristička struktura prelazi u magični realizam, a to daje snagu jednom svetu koji je u svojoj hristijanizaciji u mnogome ostao paganski i destruktivan. Ova destrukcija u slovenskom ostrašćenom viđenju sveta ispisuje našu Svetu knjigu, naš Stari zavet - tvrdi reditelj.
- Andrić je temu “Zidanja Skadra na Bojani” smestio u kontekst rušenja, a u junaku koji je nabijen na kolac, video je jednu vrstu raspeća. Imamo rušenje u “Travničkoj hronici”, Srbi su često nosioci ideje o lakoći uskakanja u odbranu i revoluciju, ali je Andrić znao, da su i katolici rušili puteve da Turci ne stignu do njihovih kuća - ističe Kusturica i dodaje da istorija danas izgleda još komplikovanije: mnogi veruju da se mnogo toga promenilo, a nije se promenilo ništa osim kostima.
Postaće tako Radisav, jedan od Andrićevih junaka, naš antijunak. Ideologije u filmu neće i ne sme biti, ceo svet je uostalom, postao scena jedne svetske ideologije. Kusturica objašnjava da danas glume političari, manekenke, fudbaleri, Internet je pozornica za decu i odrasle...
- Sve više ljudi se identifikuje sa banalnim idejama i glupostima. Mene su do sada pet puta zvali nekakvi producenti, moleći da “Drvengrad” privremeno pretvorimo u pozornicu za “rijaliti šou”. Ne mogu da im objasnim, da to nije prostor koji mene interesuje, da naprotiv, nema novca za koji bih pristao na takvu glupost. Zato ni film neće biti smetlište prošlih i sadašnjih ideologija. “Na Drini ćuprija” je ono vredno što nam ostaje, kada sve drugo prođe - dodaje proslavljeni reditelj.
- Nedavno sam prvi put posle 19 godina bio u Republici Srpskoj. Spreman sam da pomognem svaku koncepciju, koja je drugačija od one, koja je Bosnu uvela u rat - ističe Kusturica.
Kusturica dodaje “da ne podržava ideju u kojoj narodi jedni druge preglasavaju”, kaže “opasno je igrati se promenama, ako one mogu izazvati nesreću”.
- Moju pomoć i podršku može imati svako u RS i federaciji, kome je najpreči mir - kaže Kusturica.
Snimanje “Ćuprije” će trajati tri godine, scenario će zajedno raditi Kusturica i Gordan Mihić. Uloge će pripasti, kaže reditelj, “i glumcima i smetlarima”. Kusturica je zajedno sa srpskim ministrom kulture Nebojšom Bradićem razmatrao, kako je najbolje obezbediti finansijsku podršku za snimanje filma, a zatim je sa Miloradom Dodikom, premijerom Republike Srpske, “zaokružena” ideja o mogućnostima da “Ćuprija” bude snimljena.
- Premijer republike Srpske Milorad Dodik je pokazao, da je čovek za velika dela, činjenica da nastoji da u Višegrad vrati život, mnogo govori - kaže Kusturica.
|
|
|
|
nedjelja, 06 decembar 2009 |
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima lica s invaliditetom koja je dovela do novog raskola u Savjetu ministara BiH, mogla bi se već danas naći pred poslanicima Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH. Potvrdio je to i zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamenta Beriz Belkić, ali i poslanik SNSD Slavko Jovičić, koji je "Fokusu" rekao da će se pripremljeni tekst Konvecije UN već danas naći pred poslanicima. Prema njegovim riječima, srpski poslanici podržaće ovu konvenciju. - Nema potrebe za vanrednom sjednicom, jer mi imamo nastavak redovne sjednice. Bez obzira što je utvrđen dnevni red moguće je da se uvrsti i ta tačka ili da se zakaže vanredna sjednica odmah nakon redovne i da se Konvencija ratifikuje - rekao je Jovičić, i dodao da se BiH obavezala na poštovanje međunarodne konvencije za zaštitu ljudskih prava. Jovičić je, inače, posjetio invalide koji se od 3. decembra nalaze u zgradi parlamenta BiH, protestujući zbog odugovlačenja procesa ratifikacije Konvencije. -------------------------------------------------------------- Upravo zbog toga predsjedavajući Savjeta ministara BiH, Nikola Špirić, u petak je zatražio smjenu ministra za ljudska prava i izbjeglice BiH Safeta Halilovića, poslije čega je iz Sarajeva uslijedio uzvratni udarac - zatražena je smjena Špirića. ----------------------------------------------------------------- Član Predsjedništva Stranke za BiH i poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Azra Hadžiahmetović, rekla je "Fokusu" da odgovornost u ovom slučaju snosi kompletan Savjet ministara BiH, jer u ratifikaciji Konvencije UN učestvuje više ministarstava. - Ulogu procesa aplikacije nosi Predsjedništvo BiH, prije toga uloge imaju ministarstva civilnih poslova, spoljnih poslova, za ljudska prava i izbjeglice i druga ministarstva. Generalno, naša inicijativa je bila rezultat poteza, koji je predsjedavajući Savjeta ministara pogrešno povukao - naglasila je Hadžiahmetovićeva. Ona je naglasila da je Stranka za BiH svjesna da se ne može tražiti samo Špirićevo razrješenje, već da se u takvim slučajevima mora tražiti razrješenje kompletnog Savjeta ministara BiH. Hadžiahmetovića ističe da Špirić veoma dobro zna da, kada je riječ o radu Savjeta ministara, ne može se govoriti o pojedinačnim slučajevima. - Za odluke svakog pojedinačnog ministarstva potrebna je saglasnost cijelog Savjeta ministara - rekla je Hadžiahmetovićeva, i dodala da se u takvim slučajevima može govoriti samo o odlukama cijelog Savjeta ministara, a ne o pojedinačnim potezima koje neko vuče ili ne vuče. ------------------------------------------------------------------- U zgradi parlamenta BiH stotinak invalida protestuje zbog neusvajanja Konvencije UN, koja bi omogućila ravnopravan status u društvu i ista prava za sve invalide u BiH. Invalidi su najavili da neće napuštati zgradu parlamenta BiH do ratifikacije Konvencije UN. |
